Rozenkolisi

Ova vrsta papagaja se nalazi u rodu “Psittacidae”, a pripada porodici ''Agapornisa'' koju upotpunjuju i Fišeri, Tarante, Lilijane, Kane, Nigrigenisi.

Rozenkolinsi naseljavaju jugo-zapadnu Afriku i to prostore Namibije i Botsvane, dok su u neznatno više plavičastoj boji nastanjeni još jedino u južnoj Angoli. Opšte uzevši, reč je o kratkorepom papagaju veličine oko 15cm sa intezivno zelenim leđima, svetlijim zelenkasto-žutm grudima, crvenog čela i podbradka, plavog kratkog repa gde se na svakom pojedinačnom peru uočava crvena začka, kratkih ali jakih nogu, svetlijeg kljuna koji je u odnosu na veličinu ptice izrazito snažan i veliki.U prirodi obitava uglavnom u blizini većih pustinja, ali uz obaveznu blizinu vode kaja mu je neophodna u periodu odhranjivanja mladih i pravljenju gnezda, za koje koristi šupljine-duplje trulog drveća ili panjeva. Žive u jatima koja uglavnom sačinjava 12 jedinki, ali ne tako retko broj jedinki može da bude i znatno viši. Jednom oformljen par ostaje vezan do kraja života! Ovo isto važi i za njihove srodnike Fišere, Personate i zbog toga se nazivaju i ''Ljubavni papagaji''. Hrane se raznim semenjem, najčešće semenkama akacije, bobicama, voćem i povrćem, a veliki su ljubimci insekata i crvića.Period parenja je od marta do maja,kada oba roditelja na specifičan način cepkaju ljuspice drveća dužine do 10cm zabadajući ih u perije iznad repa i leđa, da bi ih po unošenju u duplju-gnezdo vadili i od njega formirali sferno gnezdo u kome će ženka položiti 4-6 belih jaja veličine 24x17mm. Period inkubacije iznosi od 21-23 dana, a mladi po izleganju ostaju u gnezdu 5-6 nedelja do potpunog operjavanja i pod starateljstvom roditelja su još oko 15 dana, posle čega napuštaju roditelje i formiraju nove zajednice. Polno su zreli posle 8 meseci.
S obzirom da je reč o malom, ali veoma živahnom papagaju, nije slučajno da je omiljen kao kućni ljubimac, a samim tim zauzeo je i značajno mesto u kavezima-volijerama mnogih odgajivača. Neizmerno zadovoljstvo pričinjava posmatranje para ovih papagaja, jer je prosto fascinantno koliko pažnje i nežnosti posvećuju jedno drugom, što upućuje da bi ovu vrstu papagaja, kao kućnog ljubimca trebalo držati u paru.

Još jedna karakteristika vezana za sve papagaje iz porodice ''Agapornisa'' je ta što se vizuelno ne može ustanoviti pol jer su mužjaci i ženke isre konstrukcije i koloritnosti, pa razliku u polovima mogu da odrede samo iskusni odgajivači prepipavajući rastojanje karličnih kostiju i rastojanje od karlice do grudne kosti, mada i to nije uvek stopostotno zagarantovano.
Hrane se semenjem prosa, ovsa, suncokreta, konoplje, američkog sirka, svetlog semena i kanarinskom hranom, a mladim pticama treba davati mešavinu jaja, keksa i maka.Takođe, ne smemo isključiti jabuke, spanać, šargarepu, list sa grančicom peršuna, dršku sa semenom neljute paprike, krastavac sa ljuskom, i obavezno dodavati minerale u čvrstom-granulastom stanju, kao i vitaminski kompleks koji se stavlja u vodu, a sve u cilju zdravlja, snage,živahnosti i potpune koloritnosti ptice.

Mladi Rozenkolinsi se razlikuju od zrelih po tome što im je kljun crno-siv, dok je kod zrele ptice boja kljuna svetla i po tome što je čelo i podbradak roze, dok je kod odrasle ptice taj deo intezivno crven. Kad je reč o Angolskom rozenkolinsu, on je pretežno plavičaste boje, sa čelom boje kajsije i belim podbradkom što su osnovne razlike u odnosu na istu vrstu papagaja koji potiču iz Namibije i Botsvane.
Naravno, kao i kod većine drugih vrsta papagaja, odgajivači su upornim radom i poznavanjem genetike uspeli da i kod Rozenkolinsa dobiju razne mutacije, pa tako srećemo ''lutino''(žute) sa crvenom glavom, ''albino''(bele), ''kremino''-svetlo žuto-beli sa veoma nežnim roze čelom i belim podbradkom i ukrštanjem ovih mutacija dobijaju se i šareni zeleno-žuti ili plavo-beli Rozenkolinsi.
Inače, pored toga što ne može da oponaša govor, Rozenkolins je lako pripitomljiv papagaj,a zbog svoje živahnosti vlasnik jednog ovakvog para ptica posle izvesnog vremena dobija izuzetne i verne kućne ljubimce, imajući u vidu da im je životni vek optimalno oko 30 godina.